АРХИЕПИСКОП ОХРИДСКИ И МИТРОПОЛИТ СКОПСКИ
Протокол бр. 143 од 24. октобра 2022.
Према чл. 54. Устава Православне Охридске Архиепископије, ми Архиепископ охридски и Митрополит скопски, у својству надлежног архијереја, изричемо ђакону Еразму Бранковском
У К О Р
у писаној форми, као најблажу меру за његово недолично понашање.
Образложење:
- Ђакон Еразмо Бранковски, који је рукоположен за ђакона 9. августа 2020. године, недоступан је више од четири месеца и крије се од надлежног архијереја од 21. јуна 2022. године, када је на мобилни телефон надлежног архијереја послао поруку: ,,Не гледам у телефон и нисам у позицији да разговарам. Имао сам тешку саобраћајну несрећу. Зовем вас првом приликом." Од тог датума наведени ђакон је недоступан за службе Архиепископије и за надлежног архијереја.
- Већ дуже време примећено је да ђакон Еразмо Бранковски има лошу навику да лажима покушава да истакне самог себе. Много пута смо га толерисали, иако нам је често указивано да је ширио лажи пред многима, покушавајући да лажући узвелича своју личност. Иако су сведоци били поуздани, ми као надлежни архијереј, гледали смо му кроз прсте, с обзиром на његову младост и силну жељу за доказивањем.
- На врху листе лажи које је ширио, стоји његово, дуже од једне године, приказивање болесним од паркинсонове болести, све до момента када до нас доспева информација да он уопште нема паркинсонову болест, већ да највероватније има Минхаузенов синдром. „Овај синдром је озбиљан психички поремећај у коме се особа, која има велику и дубоку потребу за пажњом, претвара да је болесна или се намерно разбољева или повређује. Особа која пати од Минхаузеновог синдрома може измислити симптоме, покренути ризичне активности или покушати да фалсификује лабораторијске тестове како би стекла туђе саосећање и бригу о себи."[1]
- У јануару 2021. године, око Рождества Христовог, са невиђеном дрскошћу и упорношћу тражио је рукоположење у чин презвитера, али је од нас добио одговор да је његова молба дрска јер није одслужио ни 40 Литургија као ђакон, што ни до данас није учинио, више од две године од његове хиротоније у ђаконски чин.
- Неколико месеци касније бивамо обавештени да је ђакон Еразмо Бранковски, иако његово рукоположење није било ни заказано, наручио архимандритски крст из Русије, на коме је исписано његово име, и то тако као да је поклон од Патријарха Порфирија. Патријарх му никада није даривао такав крст.
- Након што смо одбили да га рукоположимо у чин презвитера, престаје да комуницира са нама и не јавља се све до краја марта исте године, када нас позива и обавештава да је пронашао директан авионски лет за Москву, где би у априлу те године требало да добијемо редовну терапију коју примамо сваких шест месеци.
- Због бриге коју је показао око обезбеђивања авионског лета, узели смо га као пратиоца на пут у Москву, где нам први пут саопштава да болује од паркинсонове болести. Пошто је болница у којој смо боравили најсавременија клиника за све неуролошке болести, укључујући и паркинсонову болест, предложили смо му да се подвргне тестовима, што је он одбио. Већ тада смо посумњали да он нема паркинсонову болест, али тада нисмо имали аргументе да се томе супротставимо.
- По повратку из Русије поново нас је замолио да буде рукоположен у презвитерски чин, пошто смо му одговорили да то не треба да изнуђује већ да то препусти потребама Цркве, изнова прекида комуникацију са нама и то дуже од пет месеци, све док му није затребао наш благослов за упис докторских студија на Богословском факултету у Београду, а особито за стипендију коју је у ту сврху додељивао Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве.
- У међувремену је тражио канонски пријем у Архиепископију београдско-карловачку, а претходно и нашу сагласност да му дамо канонски отпуст. Дали смо му писмену сагласност да му, чим затражи канонску отпуст од Митрополије скопске, издамо, али никада није добио условни канонски пријем од Архиепископије београдско-карловачке, па је затражио пријем у Епархију источноамеричку СПЦ, одакле такође не добија канонски пријем.
- Када се приближило време за упис на докторске студије и пријаву за стипендију, написао је писмо покајања, а затим послао молбу за благослов за докторске студије и стипендију.
- Те школске године ни једном није отишао у Јеладу иако је тамо био уписан на постдипломске студије 2020. године.
- Почетком 2022. године дали смо му писмени благослов да добије стипендију Управе за цркве и верске заједнице при Влади Р. Србије након његове писмене изјаве да ће писати рад о Охридској Архиепископији.
- У мају 2022. године упутили смо писмо препоруке Комисији за доделу стипендија при Светом Синоду Православне Цркве у Jелади, да му додели стипендију за докторске студије на Аристотеловом факултету у Солуну, по његовом захтеву за препоруку у којој пише да ће до септембра 2022. године завршити магистарске студије. Стипендија му је додељена у септембру ове године, али нас још није обавестио да ли је завршио мастер студије, нити да је добио стипендију за докторске студије Светог Синода Православне Цркве у Jелади.
- Дана 13. фебруара 2020. године док још није био ни у чину ђакона, приликом посете Архиву Војводине, представљао се као секретар Архиепископа охридског и Митрополита скопског Јована. О томе сазнајемо из вести објављене на сајту Архива Војводине, након што је ђакон Еразмо Бранковски већ рукоположен у чин ђакона. (Прилог бр. 1)
- Дана 23. септембра 2021. године наводно је био на рехабилитацији у Универзитетском клиничком центру у Љубљани, за шта нам је доставио извештај. Међутим, истог дана, 23. септембра, магистрирао је на Богословском факултету у Београду, а контрадикторна уверења су у прилогу (Прилог бр. 2) Очигледно је бар један, а можда и оба, фалсификат.
- Најсумњивији утисак на нас оставља, када не жели да нам достави контакт председника Академије наука Србије, познатог неуролога проф. др Владимира Костића. Није нам дао ни контакт његове асистенткиње, иако смо га више пута питали. Касније смо сазнали да је извештај од наведеног лекара у прилогу (прилог бр. 3) фалсификат. Терапија наведена у поменутом налазу је само антидепресив, а сам клијент (Еразмо Бранковски) је изјавио да болује од паркинсонове болести од марта 2020. године, а он 2020. године никада није поменуо да је болестан од паркинсонове болести, а те године нам је само поменуо да му је један деда имао „дрхтавицу“, али никада није утврђен узрок његовог тремора.
- Потом прилаже налаз проф. др Тихомира Илића, као да је од њега био прегледан 22. маја 2022. године. Ни тај лекар не наводи да ђакон Еразмо Бранковски болује од паркинсонове болести. На наше инсистирање да нам достави професоров број телефона, он нам је на налазу који је приложио, уписао број телефона, на који се нико не јавља. То нас наводи на закључак, да је и тај налаз фалсификован. (Прилог бр. 4)
Уздржаћемо се од квалификација у вези са личношћу ђакона Еразма Бранковског, али је јасно да након привременог задовољења његових материјалних потреба: по нашој препоруци прима стипендију Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, од Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама при Министарству правде Р. Србије, као и од Светог Синода Јеладске Православне Цркве. После изузетног стрпљења наше смерности, у погледу поступака ђакона Еразма Бранковског, и као што смо претходно навели у § 2, „узимајући у обзир његову младост и изузетну жељу да се докаже“, донели смо овај писмени укор, као најблажи облик за бројне преступе, који уколико ђакон није доступан и не жели да подигне овај укор, има се објавити на сајту Православне Охридске Архиепископије.
Писмену опомену доставити:
1. ђакону Еразму Бранковском
2. Картотеци ђакона Еразма Бранковског
3. Нашој архиви – ad/acta
АРХИЕПИСКОП И МИТРОПОЛИТ
+Охридски и Скопски Јован с.р.
[1]Krahn LE, Bostwick JM, Stonnington CM (2008). „Looking toward DSM-V: should factitious disorder become a subtype of somatoform disorder?“. Psychosomatics. 49 (4): 277–82. doi:10.1176/appi.psy.49 април 277 . PMID 1862193