ПАТРИЈАРХ СРПСКИ
Бр. 52/зап. 61
31. јануар 2004.
у Београду

Његовој Светости
Патријарху московском и све Русије
Господину Алексију II
Даниловски манастир, Москва, Русија

Предмет: извештај о бруталном прогону јерархије, монаха, монахиња и верујућег народа наше аутономне Охридске Архиепископије од стране државних власти у Бившој Југословенској Републици Македонији

Ваша Светости,

Светејши Патријарше московски и све Русије, у Господу Христу веома уважени и вазљубљени брате и саслужитељу Наше смерности, Господине Алексије, братски грлећи и целивајући Вашу драгу нам Светост срдачно Вас поздрављамо.

У исто време имамо мучну и болну дужност да Вашу Светост и Свети Синод сестринске Руске Православне Цркве, а самим тим и сву њену христоимениту Пуноћу, укратко известимо о бруталном прогону часне јерархије, свештенства, монаштва и верујућег народа аутономне свештене Охридске Архиепископије, која се налази у јурисдикцији наше помесне Цркве, од стране полиције и државних власти Бивше Југословенске Републике Македоније. Тај прогон је кулминирао у полицијском насиљу над Његовим Високопреосвештенством митрополитом велеским и повардарским господином Јованом, Нашим Егзархом за све епархије Охридске Архиепископије и драгим у Христу братом и саслу-житељем, који је на незаконит начин био ухапшен 11. јануара 2004. и све до јуче, 30. јануара, држан у затвору.

Једина његова „кривица” састоји се у томе што је он несаломиви духовни вођа свих христољубивих душа у својој земљи које не желе да живе - тачније, да трајно духовно умиру - у душе-губном расколу који себе назива Македонском Православном Црквом него желе да живе и спасавају се у пуном благодатном јединству са нашом светом Црквом и са свим помесним светим Православним Црквама у васељени. Ови прогони и насиља равнозначни су гажењу свих меаународних норми и стандарда, људских права, верске слободе и слободе савести, и дословно су незамисливи у савременој демократској Европи.

Вашој Светости, уосталом, и не треба објашњавати како функционишу комунистички „закони” о Цркви и вери (а такви су на снази и данас у Бившој Југословенској Републици Маледонији) јер сте се Ви у совјетско време као лав борили за Пјухтицки манастир и за све православне руске светиње под условима чији ужас и уједно беспрекорну (!) „законску оформљеност” нови нараштаји не могу више да разумеју. Нажалост, сви знамо да и данашњи Запад најчешће функционише по начелу силе, не знајући за дивну руску народну изреку да Бог није у сили него у истини и правди.

О свим овим догађајима обавестиће Вас ускоро, подробније и живом речју, ако Бог да, Његово Високопреосве-штенство митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а затим, у прикладно време, и Наши званични изасланици, међу којима ће, поред Високопреосвештеног митрополита г. Амфилохија, бити и епископ бачки г. Иринеј, а - ако то буде могуће - и сам Високопреосвештени митрополит велески и повардарски г. Јован.

Знајући за Вашу очинску љубав према свима који страдају, а посебно се и са узбуђењем сећајући Ваше љубави и подршке нашој Цркви и српском народу у току протеклих страшних година и ужасног, варварског и убилачког НАТО-вског бомбардо-вања 1999. године, Ми апелујемо на Вашу Светост да се усрдно молите за Нашу многострадалну духовну децу, нове исповеднике Православља, и да, користећи свој општепризнати ауторитет, упутите савет и опомену државном врху Републике Македоније, а на сходан начин и непокајаним архијерејима вођама раскола, као и апел међународним хришћанским, политичким, правним, културним и хуманитарним институцијама и организацијама, како би престало грубо мешање македонске световне власти у унутрашње устројство Православне Цркве и гажење елементарних религијских слобода и људских права.

Унапред братски благодарећи Вашој Светости, остајемо

Ваше Светости у љубави Христа Спаситеља свагда најоданији брат и саслужитељ

Архиепископ пећки
Митрополит белградско-карловачки и
Патријарх српски
+Павле