Pravoslavna Ohridska Arhiepiskopija

04.05.2019

Неговото Блаженство, Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, имаше свое излагање, во сесијата „Слобода вјероисповјести или уверења у међународном праву и праву Европске Уније”, на меѓународната научна конференција „Слобода вјроисповјести или уверења у Црној Гори”.

Конференцијата на која учествуваа познати имиња на професори од Западна Европа и светот, што се советници за верите и слободата на уверувањето, мислата и изразувањето во Европската Унија, се одржа на 3 и 4 Мај, оваа година во Подгорица, Црна Гора.

Насловот на излагањето на Неговото Блаженство беше: „Проблеми во остварувањето на правниот субјективитет на Православната Охридска Архиепископија после пресудата на Европскиот суд за човекови права во Стразбур”.

Следува целосниот текст на неговото обраќање.

Проблеми у вези са остваривањем правног субјективитета Грко – православне Охридске Архиепископије Пећке Патријаршије након пресуде Европског суда о људским правима у Стразбуру

Желимо најпре учтиво захвалити организаторима овог међународног скупа који су нас позвали да изложимо проблеме који постоје у вези са  остваривањем правног субјективитета Грко-православне Охридске Архиепископије Пећке Патријаршије, након пресуде Европским судом за људска права у Стразбуру.

Поштујући време свих Вас, нећу одуговлачити, али дозволите ми најпре да подсетим Вашу добру информисаност о најважнијим догађајима поменуте теме.

1. Догађаји у блиској прошлости који имају нераскидиву везу са садашњошћу

- Канонска теригорија  којом данас управља Македонска Православна Црква, додељена је од стране Константинопољске Патријаршије, која је претходно њоме управљала, Српској Православној Цркви  Томосом о њеној аутокефалији  1922. године.

- Македонска Православна Црква добила је аутономију од Српске Православне Цркве  1958. г.

- МПЦ је самопрогласила аутокефалију 1967. г. Ту самопроглашену аутокефалију није признала ниједна православна Црква и то све до данас.

-Будући да се МПЦ одвојила од СПЦ на пучистички начин, једина надлежна да успостави канонско јединство са претходном је само СПЦ.

-Преговори о канонском статусу МПЦ која је у расколу, између СПЦ и МПЦ, о успостављању канонског поретка почели су 1998. г. и трајали су до 2002. године.

- 2002. г. у граду Нишу постигнут је споразум о аутономији МПЦ и о промени њеног имена у име Охридска Архиепископија

- Под великим притиском тадашњих власти у тадашњој Р. Македонији, архијереји потписници из МПЦ су се отказали својих потписа и споразум је пропао и поред тога што је тај споразум прихватила  јерархија СПЦ на Светом Архијерејском Сабору одржаног у мају 2002. године.

- Тадашњи Патријарх српски, блаженопочивши Павле је позвао, писмом све архијереје, клир и народ у тадашњој Р. Македонији да приступе литургијском и канонском јединству са СПЦ.

- Једини архијереј из МПЦ који смо позитивно одговорили на тај позив смо били ми, тада као Митрополит велески и повардарски МПЦ, са целекупним клиром и народом те епархије.

- То литургијско и канонско јединство је објављено 21. јуна 2002. г., али одмах након тога су почели наши велики проблеми са државом Р. Македонијом.

2. Држава не додељује правни статус Православној Охридској Архиепископији

- Када се видело да јерархија МПЦ нема никаквих намера да приступи у литургијско и канонско јединство са СПЦ, а преко ње и са свим осталим православним Црквама у свету, СПЦ је одлучила  на мајском сабору архијереја 2005. г. официјално да дâ црквену аутономију Цркви у тадашњој Р. Македонији, под именом Православна Охридска Архиепископија, име које је било прихваћено и „Нишким споразумом” из 2002. г. између СПЦ и МПЦ, споразум који ова задња није прихватила под великим притиском власти.

- Само да поменем, то име није одговарало државним властима, јер је тада државна политика била таква да не треба да се попусти у вези са променом државног имена Р. Македоније, а промена црквеног имена у коме се више  не би употребљавао придев „Македонска” показује слабост у преговорима са Р. Грчком, јер би се показао лош пример, да као што је Црква попустила и променила име у ком се не користи придев „Македонска”, тако треба и држава да поступи.

- Пре извесног времена, „Преспанским уговором”, додуше после много година од тада, држава Р. Македонија се сагласила да промени име у Р. Северну Македонију.

- Али управо ради поменутих разлога, тадашња држава није хтела да призна правни статус Православне Охридске Архиепископије.

- Мене су хтели да суде за велеиздају, али на крају видели су да немају никакве доказе о томе, па судили су ме за „распаљивање националне мржње”. Није предмет овог излагања што сам 5 година и 6 месеци у периоду од 2005. до 2015. године провео по затворима у тадашњој Р. Македонији.

- Крајем 2004. г. Православна Охридска Архиепископија која је још 2003. г. стекла све правне услове, формирајући Архијерејски Синод, поднела је захтев  за стицање правог статуса који је тада, по  Закону о верским заједницама и религиозним групама из 1997. г. додељивала владина комисија о верским заједницама и религиозним групама.

- Без  икаквог образложења, та комисија одбила је да додели правни статус Православној Охридској Архиепископији.

- Још са мање образложења, на непуне две странице, владина Комисија за решавање у управном поступку у другом степену, на коју смо били упућени да се жалимо, одбила  нашу жалбу.

- Да би исцрпили све правне лекове, поднели смо тужбу Врховном суду, али на одговор смо чекали  више од две године.

- Неколико пута смо били приморани да поднесемо поднесак за убрзање судског поступка

- Врховни суд није изнео ниједан правни разлог за потврђивање решења првостепене и другостепене владине комисије, али потврдио је та решења и тиме одбио наш захтев.

- Када су се исцрпили сви правни лекови, видевши колика неправда нам је учињена, Хелсиншки комитет у тадашњој Р. Македонији понудио се да нас бесплатно заступа пред ЕСЉП у Стразбуру.

- Апликација пред тим судом је поднешена 2007. године и добила је број 3532/07.

3. По новим законом о верским заједницама регистрацију верских заједница врши суд

- Крајем 2007. године, донешен је нови закон „О правном положају цркава, верских заједница и религиозних група”, јер закон по ком смо раније поднели захтев за регистрацију  био је више неупотребљив јер Уставни суд у тадашњој Р. Македонији временом је укинуо више од половине чланова тог закона.

- Док је чекала одговор из ЕСЉП, наша Црква, по препорукама Хелсиншког комитета и других правника, поднела је захтев за регистрацију и по новим законом, овог пута у суду.

- Када је открила нашу намеру, МПЦ резервисала је у трговском регистру све варијације имена Охридка Архиепископија.

- И поред тога што резервација у трговском регистру нема никакво значење за регистрацију верских заједница, ми да бисмо избегли све могуће препреке да поново будемо одбијени, поднели смо захтев са промењеним именом: Грко – православна Охридска Архиепископија Пећке Патријаршије.

- Да напоменемо само да је нови закон „О правном положају цркава, верских заједница и религиозних група”, врло либералан и довољно је захтев само једног верника да би религиозна група била регистрована.

- Али нажалост, поново без икаквих правних аргумената наша регистрација као правног субјекта је била одбијена од стране основног суда.

- Жалили смо се Апелационом суду у Скопљу, али поново безуспешно. Наш захтев је одбијен Решењем 4477/09, са правно уопште не издржаним аргументима.

- Иако нисмо били на то принуђени, да нико не би могао да примети како нисмо употребили и тај правни лек, ми смо се обратили и Уставном суду тадашње Р. Македоније са захтевом да испита да ли судским решењима постоји повреда слободе уверења и вероисповести по односу чл. 110 т. 3 Устава Р. Македоније и када смо 2009. године добили Решење Уставног суда да се одбацује захтев о заштити слободе и права човека и грађанина који смо поднели пред тим судом, испунили су се сви услови да и овај предмет доставимо на решавање пред ЕСЉП у Стразбуру.

- ЕСЉП спојио је оба предмета у један предмет под већ постојећим бројем 3532/07.

- Следио је врло дугачак поступак, пред овим судом, пуних десет година, али 16. новембра 2017. г., ЕСЉП у Стразбуру донео је пресуду којом је Р. Македонија проглашеном кривим што није регистровала Грко – православну Охридску Архиепископију Пећке Патријаршије и наложено јој је било да нам исплати одштету у вредности од 9500 еура.

- Влада Р. Македоније жалила се на ту пресуду, али Велики Савет ЕСЉП у Стразбуру, овог пута у рекордно брзом року потврдио је пресуду у априлу 2018. године.

- Брзо након тога, Биро за заступање тадашње Р. Македоније пред ЕСЉП контактирало је нас, да би нам исплатио опредељену одштету, а одмах након исплате, у јуну 2018. г. ми смо поднели захтев Основном суду Скопље 2 који је надлежан за регистрацију верских заједница, али и Апелационом суду у Скопљу, јер је он потврдио одлуку Основног суда Скопље 2 да одбије нашу регистрацију, да испуне пресуду ЕСЉП.

- Од тада је Основни суд Скопље 2, два пута  писмено комуницирао са нама и оба пута са истим препорукама, да размислимо о имену Охридска Архиепископија које је део нашег имена.

- Уопште не помињу из ког разлога  треба да размислимо у вези са именом.

- Ми смо одговорили да нам предоче разлог зашто треба да размислимо о имену Охридска Архиепископија када:

  1. наша Црква је  2005 г., примила Томос под именом Православна Охридска Архиепископија
  2. под тим именом смо признати од свих 14 помесних Православних Цркава у свету
  3. под тим именом смо признати од многих међународних институција у свету
  4. да би се, ипак, показао  компромис  2009. г.,  смо поднели захтев  Основном суду Скопље 2 са промењеним именом: Грко-православна Охридска Архиепископија  Пећке Патријаршије и наша регистрација  је арогантно била одбијена
  5. то је  констатовао и ЕСЧП у Стразбуру
  6. у регистру о црквама који се води при Осном суду Скопље 2 постоји „Хришћанска адвентистичка црква (Црква  адвентиста  седмог дана)”, регистрована у том регистру под бр. 4  04.07.2008 г., и „Хришћанска адвентистичка црква”, регистрована под бр. 5  истог датума.
  7. 30. септембра, прошле године, наша Црква је прослављала 1000 година од оснивања  Охридске Архиепископије и на тој прослави било је представника из  више Православних Цркава
  8. суд Скопље 2 изгледа још увек није схватио да је свих ових 16 година  државног прогона, наша Црква опстала, свакако омаловажавана од највиших државних институција и без регистрације. Мене конкретно су затварали чак пет пута у затвор, управо због тога што нисмо били регистровани и нисмо могли да имамо банкарски рачун на име  Цркве, но све то је  прошло. Барем за сада!
  9. Ми смо затражили регистрацију са именом у коме ће се садржати и речи Охридска Архиепископија за први пут : 07.09.2004 г,., а други  пут : 28.04.2009 г., када МПЦ није  била додала ове речи у њено име. Да Вас подсетимо да је МПЦ  додала речи Охридска Архиепископија на већ постојеће име : 12.11.2009. године. У прилог Вам достављамо информације од средстава  информисаања да  на црквено – народном сабору  октобри 2008. г., МПЦ није  усвојила додатак Охридска Архиепископија  свом имену: Македонска православна црква.

- Надлежни суд Скопље 2 скоро годину дана након подношења нашег

захтева не испуњава пресуду ЕСЉП, нити нам даје било какав одговор о томе. Ми смо у задњој преписци у марту ове године, захтевали да испуне пресуду тачно тако како је утврдио ЕСЉП, а он је у поменутој пресуди јасно дао до знања да се име Грко – православна Охридска Архиепископија довољно  разликује од верске заједнице Македонска Православна Црква – Охридска Архиепископија, које   истини за вољу није ни помишљала да употреби име Охридска Архиепископија и додала га свом имену Македонска Православна Црква много времена након наше апликације пред ЕСЉП у Стразбуру 2007. године.

 

Закључак:

Испуњавање пресуде ЕСЉП као што је познато надгледа Савет министра ЕУ. Не знамо из којих разлога тај Савет министра још увек толерише данашњу Р. Северну Македонију? Донекле је разумљива толеранција те земље ради геополитичких потреба. Али мисли ли неко на овом међународном скупу да ће земља у којој не влада право бити стабилна земља? У Р. Северној Македонији свима је познато да не влада право. Ми смо то констатовали још 2003. године и писали смо упорно годинама за редом ЕУ. ЕУ није ништа предузимала, да о томе бар сугерише тој земљи, да не кажемо и да изврши притисак тој малој земљи, у којој је „право”  само мисаона именица. А сви знају да ако у једној земљи нема основних људских права и слободе, та земља није стабилна. У Р. Северној Македонији скоро да нема грађанина који верује да та држава може постати правна држава. Ако неко прати председничке изборе у тој земљи, који су у току, зна да један од оба кандидата за председника има слоган: „правда”. Бојим се да ће врло мало људи у тој земљи поверовати да ће она (кандидат која је жена) заиста моћи да донесе правду. Држава је толико корумпирана да су становници  изгубили сваку наду да ће та држава једног дана бити правна држава. Али ако смем да изразим своје мишљење, такво је стање зато што ЕУ, ради само њој познатих разлога толерише такво бесправно стање. То наравно не иде у прилог ЕУ јер људи и на Балкану све више схватају да је ЕУ  компромисна са системом вредности по којима је право  на челу.

Захваљујем на Вашем учтивом стрпљењу.