Pravoslavna Ohridska Arhiepiskopija

19.10.2020

Неговото Блаженство Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован даде интервју за белградскиот дневен весник „Блиц“. Со оглед на тоа што во весникот се изоставени одредени делови од одговорите, во продолжение го пренесуваме интегралниот текст на содржината на интервјуто на Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован.

1. Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski ponovo se obratio vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju sa molbom da "iskoristi svoje apelaciono pravo" i omogući priznanje takozvane MPC. Kako vi komentarišete ovaj potez koji jasno ukazuje da se pokušava po modelu Ukrajine, odnosno prečicom i uz pomoć politike, doći do autokefalnosti takozvane MPC?

Требало је, најпре, председник да се информише шта то значи „апелационо право”, и, да ли Константинопољска Патријаршија има мериторно право, односно апелационо да решава питања унутар јурисдикција других аутокефалних Цркава. Овако изгледа врло неозбиљно за председника једне државе да тражи оно што адреса на коју се позива нема могућности да му то испоручи. Нажалост, са оваквим поступцима он се показује потпуно изгубљеним на позицији председника. Република Северна Македонија није теократска држава и председник нема ама баш никакво право да привилегује једну верску заједницу на рачун друге. Ово говорим будући да пресуда Европског суда за људска права да Православна Охридска Архиепископија треба да буде регистрована као верска заједница у РСМ, а која није испуњена од 2017. г., од када је донешена, а председник се ниједанпут за ове три године није заинтересовао докле се дошло са поступком испуњавања те пресуде. Најважније му је што ће следеће недеље ићи на сеоски вашар, у Бигорском манастиру Македонске Православне Цркве, како се нашироко најављује и то у времену када за све остале грађане важе прописи о прекиду масовних сакупљања због COVID-а. Ово наравно не говорим да бих деградирао председника, него да констатујем колико је он сам себе деградирао својим непримерним поступцима.

2. Da li državni vrh Severne Makedonije ovim potezom želi da iskoristi sukob Carigradske i Moskovske patrijaršije oko ukrajinskog crkvenog pitanja i da u atmosferi međupravoslavnih tenzija izdejstvuje crkvenu samostalnost?

Мислим да је по наговору једног Митрополита МПЦ, који је изузетно близак са премијером РСМ, државни врх стекао утисак да је погодно време да на исти начин по коме је један део Цркве у Украјини примио аутокефалију из константинопољког трона, може да се поступа и са МПЦ. Ако су мало трезвени како они из државног врха, тако и сами Епископи унутар МПЦ, сетили би се колико је непријатности за читаву Цркву донело једнострано признавање аутокефалије једном делу Цркве у Украјини од стране Константинопољске Патријаршије. Ту Цркву су признале још само две од тринаест других помесних Цркава, дакле, укупно три од четрнаест. Ако се примени исти неканонски начин признавања аутокефалије и према МПЦ, сигуран сам да ни толико Цркава неће то прихватити, јер се Еладска Црква која је признала аутокефалију једном делу Цркве у Украјини већ изјаснила да неће прихватити аутокефалију тзв. МПЦ. Време је да радимо на поправљању расклаћеног јединства међу православнима, до којег је дошло после признавања аутокефалије једном делу Цркве у Украјини, а од стране Константинопољске Патријаршије, а не отварати нове фронтове до којих би неминовно стигли уколико се опет неканонски и једнострано призна аутокефалија некој другој Цркви.

3 .Da li je ovaj potez nova provokacija za SPC?

Можда и није било замишљено да буде провокација колико се ради о неспретности и непознавању ствари, како смо већ поменули. Ако и јесте провокација, она је потпуно неозбиљна и сведочи о ниском, боље речено детињастом нивоу провокатора.

4. Zašto se umesto dijaloga sa SPC o statusu nepriznate MPC pregovara sa patrijarhom Vaseljenskim i ima li on apelaciono pravo da mimo matične crkve , odnosno SPC, donese odluku o autokefalnosti tzv MPC?

Ради појашњења прво да кажемо да нема никаквих преговора између Константинопољске Патријаршије и МПЦ. Постојали су покушаји како од стране непризнате МПЦ, тако и од стране државног врха у РСМ да се тражи да Васељенска Патријаршија мериторно решава по предмету по ком апелационо право им признаје само МПЦ, али не и друге православне Цркве. У горенаведеном покушао сам да објасним да је један од Митрополита непризнате МПЦ успео да обмани државни врх РСМ да они траже немогуће. Немогуће би било без последица по читавом православљу да се Патријаршија у Константинопољу одлучи да намеће некакво непостојеће право апелације за овакве предмете, а да то нема одјека у читавој Цркви. Јер, да ли ће се признати безусловно право апелације Константинопољском трону априори за све предмете у Цркви, или ће се то сагледавати историјски, канонски, а понајвише еклисиолошки није безначајно за јединство Православне Цркве.

5. Kakve bi posledice ovakva odluka imala po SPC, odnosno da li bi njeno donošenje moglo da znači i reviziju temeljnog akta o uspostavljanju kanonske nadležnosti Srpske patrijaršije iz 1922. godine i da li bi to dalo krila crkvenim secesionistima u svim bivšim jugoslovenskim republikama ?

Уколико буде призната аутокефалија тзв. МПЦ од стране Константинопољске Патријаршије то наравно не може бити без ревизије Томоса из 1922.г., али то је можда могло у једно друго време када је Константинопољска Патријаршија сама одлучивала не само о додели, већ и о одузимању аутокефалија појединим Црквама. У 18-том веку она је одузела аутокефални статус Пећкој Патријаршији, а годину дана касније и Охридској Архиепископији. Таква самовоља тада није могла да се ефектуира без подршке турске власти, али данас ништа слично не може да се учини, чак ни са подршком САД, а да то не проузрукује дубоке последице читавој Цркви. Из једне такве неканонске одлуке последице би биле на читавој Цркви, али понајвише на Константинопољској Патријаршији која још увек држи првотрони пиједестал.

6. Kako komentarišete predlog Vartolomeja da se pozovu delegacije Srpske patrijaršije i nepriznate crkve u Makedoniji na konsultacije radi postizanja zajedničkog dogovora i rešenja o budućem statusu pravoslavne crkve u Severnoj Makedonijia i da li treba da se prihvati?

Било је таквог предлога од стране Васељенског Патријарха још почетком ове године, али док траје пандемија COVID-а и ограничења путовања, тешко је да се очекује било какав сусрет. Ми никада нисмо били против разговора са непризнатом МПЦ и врло жалосно је што су они изгубили 18 година, а да немају никакав контакт са СПЦ, али нису се могли водити некакви озбиљни разговори када је МПЦ у симфонији управо са државном врхушком држала до недавно отворене неке судске спорове против мене само да би могли, уколико преговори не успеју, да ме поново ставе у затвор. Под таквим условима, наравно, не може се ни разговарати, а још мање преговарати.

7. Vi ste bili i hapšeni zbog navodnih grehova po makedonskim zakonima. Može li sve ovo vezano za crkvu da zaoštri i sukobe između vernika ali i sveštenstva dve strane?

Ми смо били први који смо још са нашом првом осуђујућом пресудом из 2003. г. писали Европској Унији и САД да је суд у тадашњој FYROM политички. На основу извештаја тих земаља где се писало да сам „затвореник савести” ја нисам био екстрадиран из Бугарске где сам био ухапшен 2009.г., по налогу интерпола Македоније. Данас више нема човека, ни у земљи, али ни у свету који не зна да су судови у РСМ под директним утицајем те државне врхушке коју смо поменули. Сам судија код које је предмет о испуњењу пресуде ЕСЉП о регистрацији ПОА, јасно је изјавила да неће испунити пресуду док за то не добије сагласност од премијера РСМ. Управо та правна несигурност која постоји у земљи рађа сукобе незадовољства, које нажалост поменута врхушка из позиције власти то не региструје или занемерује, али је верницима то довољан показатељ да таква власт није дата од Бога.

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/arhiepiskop-ohridski-jovan-ekskluzivno-za-blic-samostalna-makedonska-crkva-bila-bi/6wyckdp