Pravoslavna Ohridska Arhiepiskopija

Неговото Блаженство Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован даде интервју за печатеното издание на белградскиот седмичен весник „Недељник“, од 03.10.2019.

Во продолжение во целост го пренесуваме ова интервју.

INTERVJU ARHIEPISKOP JOVAN OHRIDSKI

U SPC postoje različita mišljenja, ali ne i veliki sukobi

Svako vreme nameće i svoje probleme. Da li je lakše bilo u vremenu Patrijarha Arsenija III Černojevića, kada su pravoslavni odlazili sa Kosova i Metohije? Ipak, niko od episkopa SPC, a niko ni od episkopa drugih pravoslavnih Crkava koji su upoznati sa istorijom SPC ne smatra da Kosovo i Metohija nije srce SPC. I kao što čovek pazi na svoje srce, logično je da se pazi i na srce duhovnosti, a to za Srbe jeste Kosovo i Metohija, kaže za Nedeljnik arhiepiskop ohridski Jovan Vraniškovski

Piše: Veljko Miladinović

Dok su vlasti u Atini i Skoplju dogovarali novo ime Makedonije, arhiepiskop ohridski Jovan Vraniškovski i dalje je vodio svoju sada već višedecenijsku borbu protiv vetrenjača. Ohridska arhiepiskopija SPC još nije registrovana u Makedoniji u registar verskih zajednica. To i ne zvuči kao toliko veliki problem, ako se imaju u vidu godine koje je prethodno proveo u zatvoru. Tek, od donošenje Prespanskog sporazuma mnogo se glasova o "novom identitetu" čulo, osim od čoveka preko čijih leđa se prelama "crkveno pitanje" u Severnoj Makedoniji.

Arhiepiskop Jovan za Nedeljnik govori o rešenju za "makedonsko pitanje" kao i o svim ostalim teškim pitanjima koje opterećuju SPC u celini.

 

Retko ste se oglašavali u medijima u poslednje vreme, pogotovo posle Prespanskog sporazuma koji je promenio političku i društvenu klimu u vašem okruženju. Grčki sveštenici i episkopi uglavbnom ne priznaju dogovoreno ime Severna Makedonija, a kakav je vaš stav o rešenjima iz tog sporazuma, da li vi živite u Severnoj Makedoniji?

Nisam se oglašavao jer niko i nije tražio moje mišljenje. Da me je neko pitao prethodno, pre pomenutog rešenja, rekao bih mu, ono što i svedočim u životu, da polovična rešenja nisu nikakva rešenja. Neka neko rešenje bude bolno za nekoga, ali neka bude održivo, bar za jednu generaciju. Crkva ima istorijsko pamćenje i ako to nije prihvatljivo za Crkvu, sigurno da neće biti prihvatljivo na duži vremenski period. Kao što se pokazuje, pomenuto ime je prihvatljivo samo Ciprasu i Zajevu. U Grčkoj skoro i da se ne izgovara ime Republika Severna Makedonija, bar u crkvenim sredinama gde se ja i krećem, već je ostao naziv Skopja. Tako da od ovog rešenja ima korist samo NATO. Ja, naravno, živim na teritoriji koja se vekovima zvala Makedonija, sa ili bez nekih prideva, ali iz sadašnjeg imena se više ne može izvoditi ime nacije, što je i bilo problematičnije čak i od imena države.

A kako nova politička realnost u Makedoniji može da utiče na inače nimalo povoljan položaj Pravoslavne Ohridske Arhiepskopije?

Ovo pitanje shvatam da ste mi postavili zbog toga što još uvek nismo registrovani i pored presude Suda za ljudska prava u Strazburu, zbog što vlada u R. Severnoj Makedoniji kalkuliše u vezi sa početkom pregovora sa Evropskom Unijom. Dakle, oni žele da dobiju datum za početak pregovora, ali da ne promene ništa po pitanju vladanja prava. Jasno je kao dan da izvršna vlast ne želi da se ispuni presuda Suda za ljudska prava u Strazburu u vezi sa verskim zajednicama u R. Severnoj Makedoniji, i pored toga što oni u korespodenciji sa nama uvek pišu da je to u nadležnosti sudske vlasti. I vrapci na granama znaju da je čitava vlast u R. Severnoj Makedoniji u rukama izvršne vlasti, a sudska vlast je samo dekor u posedu izvršne vlasti, i čudi me to što izvršna vlast smatra da im neko veruje kako se oni ne mešaju u sudsku vlast.

Najgore je to što smatraju da im neko iz Evropske unije veruje da je sudska vlast u R. Severnoj Makedoniji samostalna i da donosi rešenja bez uticaja izvršne vlasti.

Otkada sam izašao iz zatvora 2015. godine, ne mogu da kažem da se nastavilo sa istim intenzitetom gonjenja Pravoslavne Ohridske Arhiepiskopije kao što je bilo od 2005. do 2014.

Ipak, time što nas ne registruje, vlast želi da ovo pitanje bude otvoreno kako bi mogla da se umeša kad joj padne na pamet, kao što je to radila pomenutih devet godina, izmišljajući krivična dela kao što samo vladine, bolje rečeno policijske službe mogu da rade.

Koliko stižete da se bavite pitanjima koje opterećuju SPC u celini? Nedavno je bio još jedan Sabor koji po pravilu biva turbulentan, kakvi su vaši utisci o proteklom Saboru?

Mi smo Episkopi Crkve Božije, to znači da nas treba zanimati sve što se događa u Crkvi bilo gde, a pogotovo u pomesnoj Crkvi kojoj pripadamo. Što se tiče Sabora, svi Sabori su turbulentni još od prvog Apostolskog Sabora opisanog u Novom Zavetu. Na njemu su učesnici, tj. apostoli, počeli vrlo glasno da govore različitim jezicima, a opet su se na kraju razumeli bez prevodioca, jer je Duh Sveti bio na njima i sa njima.

Po ugledu na taj Sabor bilo je mnogo drugih Sabora u Crkvi i svi su bili turbulentni, ali su saborske odluke bile uvek nadahnute Duhom Svetim. Tako i na našem Saboru, moglo je biti za vreme Sabora i različitih mišljenja i stavova, ali posle Sabora svako od Episkopa treba da se prikloni, od Duha Svetoga, nadahnutim rešenjima Sabora.

SPC je opterećena i jednim problemom koji je neizbezno problem čitavog pravoslavlja, kako vi gledate na aktuelni problem u vezi sa autekefalijom Ukrajinske pravoslavne crkve?

Ja sam i ranije, a ponoviću to i sada, izjavio da Vaseljenska Patrijaršija ne sme sama, bez saglasnosti ostalih pravoslavnih Crkava dodeljivati autokefalni status nekoj Crkvi. To što je bilo na neki način normalno za 19. i 20. vek, neprihvatljivo je u 21. veku. Vaseljenska Patrijaršija ponekad se pežorativno obraća ostalim Crkvama na evropskom kontinentu, da su one njene kćeri Crkve, a one su već odrasle i treba da ih naziva sestrama.

Srpska Crkva ove godine slavi 800 godina samostalnosti i ne može biti samo kćer Vaseljenskoj Patrijaršiji, već je ona njena sestra, ali ne samo ona već i sve druge autokefalne Crkve.

Još je više zbunjujuće to što je Vaseljenska Patrijaršija primila u opštenje raskolnike koji su ne samo raščinjeni, već i anatemisani od jedne pomesne Crkve, Ruske Pravoslavne Crkve, a ta raščinjenja i anatemisanja svojevremeno je primila, a to znači na njih se saglasila i Vaseljenska Patrijaršija.

A gore od toga je to što je Vaseljenska Patrijaršija primila u opštenje i samorukopoložene, koji su se dakle sami rukopolagali i nemaju apostlosko prejemstvo rukopoloženja, kako to kažemo u Crkvi, pa nemaju osnovni uslov da izvršavaju svete tajne u Crkvi. SPC je još u novembru prošle godine, kada još nije bio izdat tomos t.z. Ukrajinoj Pravoslavnoj Crkvi, donela saborsku odluku da se sa tim ljudima, da li su bili prethodno raščinjeni ili su bili samorukopoloženi, ne može sasluživati. I to je bilo sasvim ispravno.

A kako iz vaše perspektive gledate na probleme koje SPC ima na Kosovu ili u Crnoj Gori?

Svako vreme nameće i svoje probleme. Da li je lakše bilo u vremenu Patrijarha Arsenija III Černojevića, kada su pravoslavni odlazili sa Kosova i Metohije? Ipak, niko od episkopa SPC, a niko ni od episkopa drugih pravoslavnih Crkava koji su upoznati sa istorijom SPC ne smatra da Kosovo i Metohija nije srce SPC. I kao što čovek pazi na svoje srce, logično je da se pazi i na srce duhovnosti, a to za Srbe jeste Kosovo i Metohija.

Osim političkih problema koji opterećuju SPC, poput odnosa različitih vladika prema dolasku predsednika Srbije Vučića na Sabor ili različitih stavova prema "ukrajinskom pitanju", mogli su se prethodnih meseci čuti i razlike među vladikama u pogledu odnosa prema Darvinovoj teoriji, stavu Crkve (ili izostanku istog) prema pitanju obavezne vakcinacije... Kako vi vidite te razlike?

Po delovniku rada Sabora, Sabor može da pozove bilo koga koji je stručan za predmet o kome se raspravlja. A bar ja ne znam nekog ko je kompetentiji za političko pitanje Kosova i Metohije od predsednika Srbije. Predsednik Vučić je odgovorio na mnoge dileme koje su imali pojedini arhijereji koji su mnogo truda, pa i ugleda i dostojanstva uložili u Kosovo i Metohiju i za očuvanje tamošnjih svetinja.

Što se tiče teorije evolucije, kako je neki žele iz počasti prema Darvinu da je zovu Darvinova teorija, ja imam svoj stav. Evoluciju, a to znači promenu nečega tokom vremena, niko ne bi mogao da porekne. Čovek se menja, bolje rečeno, tokom vremena razvija, karakter se menja, prirodna okolina se menja, shvatanja se menjaju, dakle svi mi i okolina oko nas ima svoju evoluciju.

Pitanje je da li u šestodnevu stvaranja Božjeg ima evolucije i da li je čovek proizvod evolucije Darvinovog shvatanja? Čovek je zaista poslednji stvoren od svih tvorevina Božijih. Šta je Bog koristio pri njegovom stvaranju ostaje nam nepoznato, ali da je čovek nešto kvalitativno novo, a ne samo proizvod evolucije, svedoči nam biblijski šestodnev. Čovek je stvoren po ikoni, dakle po slici Božjoj koja jedina u ovom svetu evolucije ne evoluira, jer u Bogu nema promene. Neki to nazivaju ličnost i verovatno ne greše. Dakle, ličnost je pečat Božji u čoveku i ona je dar od Boga, ne proizvod evolucije.

A što se tiče obavezne vakcinacije, Sabor nije zauzeo stav o tome, a i ja lično nemam stav o tome, jer bi to trebalo da bude proizvod poznavanja te problematike, prednosti i nedostataka, a ja je ne poznajem dovoljno. Znam samo jedno, da jedno nevakcionisano dete pod uticajem njegovih roditelja ili po svom sopstvenom izboru, ako se inficira nekom bolešću protiv koje nije vakcionisano, tom bolešću može da zarazi i čitav razred, da ne kažem i čitavu školu, naravno one koje su nevakcinisani.

Da li se može govoriti o sukobima unutar SPC? Slučaj da je nakon poslednjeg Sabora episkop zapadnoamerički Maksim udaljen kao predavač sa Bogoslovskog fakulteta svakako daje argument da se odnosi unutar SPC tako nazovu?

Koliko je meni poznato, može se reći da postoje različita mišljenja, ali da ima velikih sukoba bar meni nije poznato. Episkop zapadnoamerički Maksim nije udaljen sa profesorske katedre na Bogoslovskom fakultetu na majskom Saboru Crkve. On je udaljen kasnije od Sinoda SPC, ali Sinod po statutu Bogoslovskog fakulteta ima pravo da interveniše po svom nahođenju svojim odlukama unutar Bogoslovskog fakulteta, bar tako su me informisali. Zašto je to Sinod uradio meni nije poznato, ali uskoro ćemo i to saznati.

Na kraju, kako vi vidite eventualno rešenje pitanja crkve u Severnoj Makedoniji?

Zaista smo pretrpeli dosta, ne samo mi, nego i čitava Crkva u R. Severnoj Makedoniji, ali zahvaljujući Bogu, nismo ostali na samo jednom rešenju za Crkvu u toj državi. Lepo bi bilo da arhijereji MPC koja je u raskolu shvate da je nepristojno da sede na dve stolice i da takvo sedenje niko ne poštuje. Poznato je kakva blamaža je usledila posle njihove sulude prozbe da ih usvoji Crkva u Bugarskoj i da im ona postane majka. Potpuno je isto, ako ne i gore, sa njihovom molbom, da im sada majka Crkva postane Konstantinopoljska Patrijaršija. Kao da se majka može kupiti. Posle sticanja autokefalije Crkve u Srbiji, pre 800 godina, neke eparhije su se odvojile upravo iz Ohridske Arhiepiskopije i priključile Crkvi u Srbiji, ali sada, počevši od 20. veka, istorija je promenila geopolitiku, pa je majka Pravoslavnoj ohridskoj arhiepiskopiji SPC. Dakle, ako se prihvati ta činjenica, pregovori o statusu MPC su mogući. Drugo rešenje bi bilo da se ispuni presuda Evropskog suda za ljudska prava o POA, a to je da se POA registruje i da postane legitimna pred državom.

https://www.nedeljnik.rs/u-spc-postoje-razlicita-misljenja-ali-ne-i-veliki-sukobi-ohridski-arhiepiskop-jovan-o-severnoj-makedoniji-vaseljenskoj-patrijarsiji-saboru-spc-darvinu-vakcinama/