Pravoslavna Ohridska Arhiepiskopija

29.04.2019

Неговото Блаженство Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован даде Велигденско интервју за белградскиот дневен весник „Вечерње Новости“.

Бидејќи, во споменатиот весник, интервјуто не беше објавено во целост, за читателот да може да добие целосна претстава за реченото, во продолжение го објавуваме предоченото интервју, во неговиот интегрален облик.


Младен Станчић, Скопље, 11. април 2019. Вечерње новости

Вечерње новости, питања Архиепископу охридском и Митрополиту скопском г.г. Јовану

1. Ваше Блаженство, у благданима највећег хришћанског празника Васкрса, у жижи не само свеукупне јавности Републике Северне Македоније, већ и знатно шире јесте предстојећа посета папе Франциска 7. маја Скопљу. Како Ви, са трона Православне Охридске архиепископије оцењујете позадину позива папи, и саму његову посету Скопљу, у наставку везаног претходног боравка у Бугарској“?

Још од 19. века у Републици Северној Македонији постоје унијати, или како се још и сами називају, католици источног обреда који су у јединству са Ватиканом. У времену постојања СФРЈ у данашњој Р. Севернoj Македонији, ради посла или брака и других родбинских веза населиси су се и по неки римокатолици, углавном из тадашње Хрватске. Са њима се нешто повећао њихов број римокатолика, који је већ у Вардарској бановини био мали. И првих, а поготово других у нашој савремености у Р. Севернoj Македонији сада има врло мало. Ипак, сасвим је природно да они желе да их посети њихов врховни поглавар. У томе не би требало да се види ништа екстремно. Поготово што је садашњи папа, прошле године подигао Апостолски егзархат римокатолика источног обреда у Р. Северној Македонији на степен Епархије. Дакле, ништа у вези са његовим доласком не би било спорно, да се није пре десетак година догодило то да, кад је Православна Охридска Ахиепископија затражила да их посети српски патријарх, то јој није било допуштено од стране тадашњх власти. Е то се зове дискриминација, и то по верској основи. Та дискриминација постоји и сада јер нас суд још није регистровао, и поред пресуде Европског суда за људска права.

Што се тиче питања позадине папске посете, бар ми је не можемо препознати, првенствено зато што се римокатоличка пропаганда на територији данашње Р. Северне Македоније већ одавно показала веома мало ефективном. Самим тим што ће папа бити само 10 сати на поменутој територији већ показује његов изузетно мали интерес да се римокатоличка пропаганда обнови.

2. У другом делу програма боравка у Скопљу, на крају најављеног папиног „29. апостолског путовања“, после разговора са шефом државе Ђорђем Ивановом, премијером Зораном Заевом, служења мисе, између осталог, предвиђени су „сусрети и са верским лидерима“. За сада, није познато којим?

Обично Његова Светост, папа, не иде у посету некој држави која је већински хришћанска ако нема двоструки позив, један од власти те земље, али други и од најбројније хришћанске заједнице. Новинари у Републици Северној Македонији су толико неупућени у црквена питања што нису до сада ни покушали да сазнају и објаве да папа долази и на позив МПЦ која је у расколу са свим православнима. Наравно, немамо намеру да спекулишемо из ког разлога су они тако поступили, али већ са сигурношћу знамо да ће се Његова Светост сурести са архиепископом МПЦ. Шта ће један другоме да кажу чини ми се, али са великом дозом сигурности да никад нећемо сазнати, управо због ниског нивоа интересовања новинара око верских питања.

3. После скоро три деценије спор између Скопља и Атине због службене употребеа имена ове државе, окончан је лањским политичким споразумом у Преспи, прихватањем, сада и уставно озваниченим компромисним називом - Република Северна Македонија. Да ли мислите да су реална очекивања по којима је сада, у условима „отворених врата“, затварањем тог политичког спора између Грчке и Северне Македоније, могуће и олакшано „заобилазно“ присаједињење неканонске МПЦ, православној Цркви?

Било је покушаја по питању тога. Поред писма МПЦ за признањем ње као аутокефалне, упућеног константинопопољском патријарху, писмо у вези са тим , на истој адреси упућено је и од стране председника владе Р. Северне Македоније. Али Сабор архијереја првотроне цркве константинопољске, или како га још називају Свети и Свештени Синод, који је заседавао од 29. августа до 02. септембра прошле године донео је недвосмишљену одлуку да је територија данашње Р. Северне Македоније под јурисдикцијом Српске Православне Цркве, загарантована томосом који је Васељенска Патријаршија издала СПЦ 1920. године. То је и сам Васељенски патријарх објавио у његовом интервју, датом у новинама ,,Политика” од 21. фебруара ове године. А што се тиче новог имена државе Р. Северне Македоније, то није прихваћено скоро ни од једног црквеног лица у Елади, а не само од Митрополитȃ елинске Македоније, који су сви чланови и јерарси константинопољске патријаршије.

4. У тој „новонасталој клими“, како коментаришете писмо МПЦ Васељенској Патријаршији с молбом за посредовање, а можда чак и додељивање Аутокефалије томосом из Цариграда без консултовања мајке Српске православне цркве?

Епископи у расколничкој МПЦ су потпуно неинформисани шта се дешава у православној Цркви. Није ни чудо зашто су толико неупућени и они самозвани аналитичари у Р. Северној Македонији, који пишу о црквеним темама, али никад нису нешто тачно и аналитички написали, већ само навијачки, показујући своје незнање. Прво је МПЦ погрешила и јако се обрукала каде је потражила од Бугарске Православне Цркве да јој ова буде мајка. Као да се мајка може мењати. Други пут је погрешила што је потражила од константинопољске патријаршије да јој призна аутокефалију, а констатинопољска патријаршија више не би могла сама да раздаје аутокефалије, без сагласности са другим аутокефалним црквама, а при томе да не изазове раскол у православној Цркви. На предсаборским и припремним саветовањима за Свети и Велики Сабор на Криту који се већ одржао 2016. године, константинопољска патријаршија се била сагласила да при додели аутокфалије некој Цркви, буду сагласне и све помесне аутокефалне Цркве. Зато ово признање расколничке Украинске Православне Цркве не може бити прихваћено, а при томе да не направи велики раскол у православној Цркви.

5. Претходна молба неканонске МПЦ Патријаршији у Софији за прихватање статуса „друге мајке цркве“, уместо Српске православне цркве, упркос почетке благонаклоности БПЦ, „на чекању“ је у Софији. Да ли је то, „тактичко одлагање“, у ишчекивању званичног става Васељенске патријаршије из Цариграда?

По нашим информацијама, већ је одговорено и од стране БПЦ, и од стране константинопољске патријаршије, да им неће признати аутокефалију, али расколници то крију од јавности да не би била то највећа брука коју су доживели задњих седамнаест година.

6. Правоснажном пресудом Европског суда за људска права у Стразбуру из априла лане, због кршења 11. и 9. члана Међународне Конвенције о људским правима, чији потписник је и ова држава, (кршење права слободе удруживања и слободе мисли, савести и религије), Влади у Скопљу је наложена обавеза регистрације Православне охридске архиепископије, која је у канонском и литургијском јединству са СПЦ, као формалне црквене заједнице. Када очекујете званично административно спровођење тог налога Стразбура?

Ми смо последњи пут, пре месец дана били у контакту са судом Скопље 2 у Скопљу, који је сада надлежан за регистрацију цркавȃ и верских заједница. Одговорили смо учтиво на изразе добре воље судије, којој је распоређен предмет, да нас региструје, али притом, да променимо име - Охридска Архиепископија. Ми смо се,наравно, захвали на њеној доброј вољи, али смо одговорили да нас то толико не занима, колико њенo поступање по законима. У једном претходном допису је тражила исто, а ми смо тада, такође, учтиво одговорили због чега не можемо прихватити промену имена које садржи име Охридска Архиепископија. Ми смо већ променили име 2007. године при другом покушају на нас региструју у тадашњој Р. Македонији. Али под овим новим именом које наравно садржи и име Охридска Архиепископија, добили смо случај пред ЕСЉП у Стразбуру и под тим именом желимо да будемо регистровани. Мислим да нема никаквих разлога да одбију регистрацију, али хајде да сачекамо, свакако не остајући без примедбе да се за месец дана навршава тачно година дана од када смо поднели захтев да се испуни пресуда ЕСЉП у Стразбуру.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:791732-Papi-docek-a-srpskom-patrijarhu-zabrana