Pravoslavna Ohridska Arhiepiskopija

Младен Станчић, Скопље, 13. април 2017.

 

Питања за Архиепископа ПОА Јована за Вечерње новости

 

1. Ваше Блаженство, и ове године највећи хришћански празник Васкрсење Христово дочекујете у веома специфичним условима на трону канонскe Цркве у Македонији, али и даље без регистрације деловања од стране државне администрације у Скопљу. Власти су регистровале две цркве, и 31 верску организацију и религиозну групу али не и ПОА. Да ли ће бити обновљен захтев за регистрацију ПОА?

- Православна Охридска Архиепископија је поднела захтев за регистрацију државним органима Р. Македоније још 2004. године. Према тадашњем закону о црквама и верским заједницама, надлежна за регистрацију била је Комисија за односе са верским заедницима. Та Комисија је одбила регистрацију ПОА са крајње  бесмисленим образложењем. Променом закона 2009. надлежан за регистрацију верских заедници је Други Основни суд у Скопљу. Ми смо исте године поднели захтев за регистрацију, али смо били одбијени циничним образложењем. Откако су били исцрпљени сви правни лекови поднели смо тужбу против Р. Македоније Европском суду за људска права у Стразбуру. Будући да смо претходно истом суду поднели тужбу проив Р. Македоније за прво одбијање регистрације, обавештени смо од суда да су обе тужбе спојене у једну. На жалост до данас нисмо добили никакву пресуду. Да не би регистрила ПОА, Р. Македонија неколико година после доношења новог закона није регистрирала ниједну верску заједницу. Али,због огромних критика које су трпели на међународном плану, последњих година уписано је неколико протестантских верских заедница, па чак и мормона, иако се верници те вероисповести у Р. Македонији броје на прсте једне руке. Очигледно да је проблем само ПОА која је једина призната православна Црква у Р. Македонији и она је у канонском јединству са Српском Православном Црквом, а преко ње и са свим православним црквама у свету.

2. Одужени црквени раскол у Македонији, објективно годинама озбиљно оптерећује релативно добре односе званичног Београда са Скопљем, упркос секуларности двеју суседних држава? У Македонији ПОА у јединству са СПЦ, у 21. веку и даље делује у катакомбним условима, у параклисима по кућама и становима, за државну администрацију у Скопљу – нелегално, незаконито. До када?

- Не бих могао са сигурношћу да вам одговорим до када, али једно је сигурно да су се сви чланови ПОА, од епископа, преко свештеника и ђакона, до монаха и свих верника показали као богољубиви, стрпљиви и издржљиви. И тиме су заслужили благонаклоност свих православних Цркава. Власт је мислила да ће ударити на пастира и словесно стадо ће се распрснути. Но, постигла је супротан ефект. Колико су веће биле тортуре и притисци, толико су бројнији, али и зрелији постајали верници. Сада је више него сигурно да се тај репсресивни државни пројекат показао као неуспешан. Питање је само да ли ће се неки политичар у овој политичкој мизерији у којој живе грађани Р. Македоније одважити и извинути се верницима ПОА због владиних репресија примењиваних на мирољубиве грађане и то у 21. веку. Истина је да раскол оптерећује односе између Скопља и Београда, али за то кривицу сноси само једна политичка врхушка и то она у Скопљу.

3. Има ли наде за наставак прекинутих разговора за исцељење вишедеценијог црквеног раскола у Македонији?

- Пре неколико дана завршен је поновни судски процес вођен против мене, двојице епископа, двојице свештеника, четири монахиње и 10 верника ПОА, међу којима су и моја мајка и моја сестра. Због тог предмета сам већ био у затвору, а други су осуђени условно на пет година. Убрзо после мог ослобађања из затвора, Врховни суд Р. Македоније поништио је пресуде првостепеног и другостепеног суда у Скопљу и процес је враћен на поновно суђење са јасним назнакама да у случају за који смо били осуђени нема кривичног дела. Поновни судски процес, не по кривици чланова ПОА, трајао врло дуго, чак две године, иако је могао да буде завршен у само једном дану јер није било прилагања нових доказа. Крајем марта суд је донео нову пресуду којом сам  осуђен на затворску казну колико сам времена провео у затвору. Условно су осуђена још двојица лаика, а сви остали оптужени у претходном поступку били су ослобођени. Чињеница да су сви ослобођени за мене је свакако неизмерно задовољство, јер се чак и само тиме показало да је процес био политички. Но, правно гледано колико је било разлога да они буду ослобођени, бар исто толико је постојало разлога да буду ослобођени и сви остали. Свакако да оваква пресуда има неку позадину и то нам не дозвољава да се безрезервно отворимо за обновљене разговоре са МПЦ која је још увек у расколу. С друге стране ми не желимо да будемо сметња почетку тих разговора, али свакако да треба да будемо обазриви, јер досада се поступало врло лукаво и прљаво, посебно од стране државних власти Р. Македоније. Конечну одлуку о евентуалном наставку разговора ипак ће донети Свети Архиерејски Сабор СПЦ на овогодишњем мајском заседању.

4. Македонија је верификовала Европску повељу о људским правима где је 9. чланом предвиђено загарантовано право на слободу вероисповести. Зашто то право не важи само за чланове ПОА, чак и по иновираној законској регулативи у Македонији?

- Зато што је до скора ПОА третирана као државни непријатељ  Р. Македоније. Незнам да ли су последњи догађаји везани за политичку кризу нешто променили у том погледу, али сигурно је да дуго времена уназад владина политика Р. Македоније била донкихотовска, тражила је и измишљала непријатеље тамо где их нема.

5. Од тог 22. јуна 2002. када је блаженопивши патријарх српски Павле примио у литургијско и канонско јединство са СПЦ и преко ње са свим осталим правиославним црквама велешку и повардарску епархију коју сте тада предводили, практично не престаје прогон судских власти против вас као поглавара али и чланова ПОА. Могу ли да помогну остале православне Цркве, рецимо Васељенска Патријаршија или Руска Православна Црква?

- Неко је приметио, а то се минуле године врло често  сретало у јавности, да последњих 15 година, није било дана, или да нисам био у затвору, или да није вођен судски процес против мене. То је свакако тешко издржљиво, ако човек нема благодат Божји и ако није убеђен да жртва коју чини носи добро Цркви. Што се тиче помоћи других правосалвних Цркава, било је и до сада и верујем да ће је бити и даље. Црква је једна, а јединство се најупечатљивије показује управо када страда неки члан Цркве. Није тајна да сам у готово свим навратима колико сам био у затвору, превремено ослобађан. То се свакако догађало због залагања других православних Цркава, али и европских и америчких владиних и невладиних организација. Заиста је апсурдно у 21. веку некога да гониш судски и да га осуђујеш на затворску казну, само због његових верских убеђења. Иако су власти у Р. Македонији покушавале моје судске процесе да прикажу као кривичне, свако ко је пратио црквене догађаје, па чак и онај који их мање пратио, зна да нисам имао никакве кривичне кривице, већ је једина моја „кривица” била успостављање јединства са СПЦ. Што се тиче помоћи других православних Цркава, она је увек добредошла. Није непознато и да је мој последњи превремени излазак из затвора био по залагању Московске Патријаршије. Но, у овом случају врло су сужене могућности за помоћ других православних Цркви. Прво зато што СПЦ нема никакву могућност једнострано да признаје аутокефалију било које Цркве, па тако и МПЦа, а друго, зато што су услови за признавање неке Цркве као аутономне већ јасно утврђени на Светом и Великом Сабор одржаном на Криту прошле године. Мислим да највише сама себи може да помогне МПЦ , конечно да сазри и да постане свесна у којим границама може да се догоди њено признавање. А то признавање је више него неопходно, не само због саме Цркве, већ и због државе у којој се налази та Црква. У сваком случају, и поред беликог бола који су нам нанели, како непризната Црква у Р. Македонији, тако и власти Р. Македоније, ми ни са чим нећемо ометати њихово приступање у јединство, довољно је само то да буде канонско.

6. Утамничењима нарушеног здравља, 2015. били сте на лечењу и опоравку у Васкрсењском манастиру код Петрограда у Русији, откако сте другог фебруара изашли на слободу из затвора Идризово код Скопља. Сурова искушења Вашег вишегодишњег робијања православни верници и шира јавност препознају као печат учвршћења у сведочењу вере. Може ли се истина одбранити независно на „боју“ власти?

- Дуговековно искуство Цркве нам је показало да се истина брани бираним и правим речима, истиновањем у љубави, отвореношћу за дијалог и ширином за праштање. Но, у одређеним случајевима, када се истина не напада само вербално, већ се праве покушаји физички да се истребе носиоци истине, тада се истина брани само спремношћу за сведочење, или како се другачије назива мучеништвом. На велику срећу сама истина која је Васкрсли Христос као Црква, не може да буде уништена ни од једне власти. То нам је до сада показала историја. Но, ово на жалост, не разумеју „све боје” на власти. Неки желе поново да покушају и свакако не успевају. Цркву не брани појединац, независно од његове духовне, интелектуалне и физичке надарености. Цркву брани онај који је имао снаге да васкрсне из мртвих. Зато мислим да ништа што се односи на истину  и Цркву не зависи од „боје” власти. Зависи само од тога колику су охристовљени они који сведоче истину Цркве. Ово већ није далека историја, ово се показало недавно у прогону који су власти Р. Македоније спровеле према припадницима ПОА.

Захваљујем Његовом Блаженству на добрим жељама пред Васрсење Христово и такође му узвраћам са жељом да дочека Васкрсење Христово у радости и вишњем миру. Исто тако желим му да много година у здрављу и крепости има плодове у Његовој Архипастирској служби.

Унапред захвалан
Младен Станчић

Извор: Вечерње Новости